Archives par mot-clé : Двојезични текст

NUIT D’HIVER – POEME SERBE DE MILAN RAKIC Зимска ноћ – Милан Ракић

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Зимска ноћ

Nuit d’Hiver

*

Пало је иње. Ко сабласти беле, 
Du givre se colle. Spectres blancs,
 У танком велу као да се јеже, 
Sous un mince voile semblant se hérisser,
Снуждени стоје борови и јеле
les pins et les sapins sont affligés 
И опуштене зимзелена вреже. 
Et plient les feuillages persistants.

*

Водоскок смрзнут ћути, ко да снева.
La fontaine gelée silencieuse, rêvant.
Земља је пуна тајанствене страве;
Le pays est plein de cette terreur mystérieuse qui dort ;
Ко воштаница која догорева
Comme la cire fondant
У хладној соби, мртвацу крај главе,
Dans une chambre froide, veillant le mort,

*

Месец се гаси… Свуда небо сиње, 
La lune passe Dans le bleu azuré  du ciel,
И с голих грана каткад падне иње…
Et des branches nues tombe le gel

*

Ноћи, ледена ноћи, ја те волим,
Nuit, nuit glaciale, je t’aime,
Као што волим све кржљаве створе
Comme j’aime toutes les créatures en friche
Што самрт носе у грудима голим, 
Où dans leur poitrine nue la mort se niche,
И које тајне бољке дуго море,
Et que des maux secrets ravagent à long terme,

*

― Док тако тобом са бледих висина,
En toi si pâle comme la voute céleste,
 Ко предзнак тајних и кобних открића,
Découvertes 
mortelles et secrètes,
Безгласно струји хладна месечина
Silencieux, s’avance, le clair de lune glaçant
И болна благост умирућих бића…
Et la douceur douloureuse des êtres mourants

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

NOSTALGIE Poème Serbe de Milan Rakić Чежња – Милан Ракић –

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Чежња

Nostalgie

Данас ћу ти дати, када вече падне,
Aujourd’hui, je vais te donner, quand le soir tombera,
у светлости скромној кандила и свећа,
à la lumière des lampes et des simples bougies,
у чистоти душе моје, некад јадне,
la pureté de mon âme, parfois triste,
читаву бујицу пролетњега цвећа.
dans une vague de fleurs printanières.

*

У соби ће бити сумрак, благ ко твоје
La salle sera sombre, douce comme ton
срце, сумрак створен да се дуго сања.
cœur, crépuscule pour un si long rêve.
На окнима светлим забљештаће боје  
Des couleurs vives scintilleront
У тај свежи тренут првога сазнања… 
Pour ces nouvelles premières rencontres…

*

Све ће бити лепше, све драже и више,
Tout sera plus beau, tout sera mieux,
ноћ која се спушта, свет што мирно спава,
la nuit qui descend, comme ce monde qui dort, paisible,
дуго мртво поље на коме мирише
ces grands champs morts où s’infiltrent les odeurs
кржљава и ретка у бусењу трава.
chétives et subtiles des gazons.

*

тако крај цвећа остаћемо сами…
à côté des fleurs nous resterons,  seuls …
Пролиће се тада, као бујне кише,
– Puis s’entendront, comme la pluie luxuriante,
стидљиви шапати у блаженој тами,
des murmures timides dans l’obscurité bénie,
и речи из којих пролеће мирише…
et des mots aux fragrances du printemps …

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

MENUET LUGUBRE (СЕРЕНАДА III SERENADE) Милан Ракић – Poème Serbe de Milan Rakić

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

СЕРЕНАДА
III

Српски песник
Poète Serbe

СЕРЕНАДА  III SERENADE

 

Menuet Lugubre

*

Перике беле, сињони, лепеза,
Perruques blanches, postiches, éventail,
 И ципеле од атласа и свиле,
Et chaussures de satin et de soie,
И кринолине разне пуне веза,
Et crinolines et broderies,
Красне и сјајне некада су биле.
Belles et brillantes autrefois.

*

А данас висе у орману тамо
Et aujourd’hui au placard suspendus
Прљави дроњци где прашина пада,
Chiffons sales que la poussière recouvre,
И кад их видим, ја зачујем тада
Et quand je les vois, je redécouvre
Менует љупки од Филипа Рамо.
Le menuet charmant de Philippe Rameau.

*

Ал’ авај! Песма залуд покушава
Mais hélas! La chanson tente en vain
 Да врати чари старинскога доба;
Que de jadis revienne la magie ;
Дубоким санком прошлост ова спава,
Profondément du passé sommeille,
И поређани стоје гроб до гроба.
Alignées les tombes et les tombes.

*

Тако се свети природа, и тако
Ainsi, la nature se venge, et ainsi font
Најлепши сан у ситни прах претвара:
Que les beaux rêves en fine poudre se transforment :
Од некадашњег раја бива пак’о,
D’un paradis d’autrefois un enfer se forme,
Од кринолине сјајне, крпа стара.
Aux douces crinolines, de vieux chiffons.

*

Тако сам и ја ево већ три ноћи
Me voilà ici depuis trois nuits
Блажен и бујан, док се песме хоре,
Heureux et exubérant, alors que la chanson est jouée,
У музици, у цвећу, и самоћи,
La musique, les fleurs, la solitude
Сисао срећу све до саме зоре.
J’ai bu le bonheur jusqu’à l’aube.

*

Али ће, драга, друго време доћи,
Mais, mon amour, un autre temps viendra,
И остаће ми, кад дан један гране,
Et un jour restera
Од те блажене и чедне три ноћи
De ces heureuses et chastes trois nuits
  Три разјапљене, ко ноћ црне, ране…
Trois béances, dans la nuit noire, si tôt

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

ADAGIO (СЕРЕНАДА II – SERENADE- II) Милан Ракић – Poème de Milan Rakić

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

СЕРЕНАДА
II

Српски песник
Poète Serbe

СЕРЕНАДА  II SERENADE

ADAGIO

Задрхташе на стабљикама глатки 
Sur des tiges tressaillaient
Кринови редом, и душу му бону
Le lys et mon âme
Прелише зраци мистични и слатки: 
Inondés de doux rayons mystiques :
Појавила се драга на балкону.
Elle est apparue sur le balcon ; ma douce.

*

Чула си песму, драга, ал’ то није 
Tu as entendu la chanson, ma tendre, mais elle n’est plus
Весела песма некадашњих дана… 
Ce doux chant d’autrefois
О, да л’ осећаш да се у њој крије
Oh, que je sens qu’il cache
Несносни задах устојалих рана?
L’odeur insupportable d’anciennes blessures ?

*

О, да л’ разумеш, драга, страшну беду,
Oh, oui, comprends, mon aimée, ma terrible angoisse,
И осећаш ли невидљиве узе,
Et ne vois-tu pas la corde invisible,
Видиш ли кроз ноћ на лицу ми бледу 
Ne peux-tu voir à travers la nuit sur mon pâle visage
Крваве очи и стиснуте сузе?…
mes yeux de sang injectés et mes larmes séchées ?

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Allegro (СЕРЕНАДА – SERENADE- I) Милан Ракић ALLEGRO – Poème de Milan Rakić

Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

 

СЕРЕНАДА
I

Српски песник
Poète Serbe

СЕРЕНАДА  I  SERENADE I

Allegro

Са три свирача у црноме плашту,
Avec trois musiciens en manteau noir,
Са шеширом на ком се перо вије,
Avec un chapeau où trône une plume
Узев у помоћ источњачку машту, 
Frémissante et incurvée
 ,
Прикрашћу се, ко лопов што се крије,
Furtivement, comme un voleur se cachant,
Са три свирача у црноме плашту.
Avec trois joueurs en manteau noir.

*

И зајецаће сетне виолине
Et les violons mélancoliques joueront en pleurs
У свежу ноћ, кроз башту цвећа пуну,
 Dans la fraîcheur de la nuit, à travers un jardin de fleurs,
И кад кроз облак бледи месец сине,
Et quand les nuages traversés par la pâle lune ,
Повиће цвеће своју росну круну 
Se courberont les fleurs sous la brume
И зајецаће сетне виолине.
Et les violons mélancoliques joueront en pleurs.

*

О, то ће бити силна песма, рада 
ce sera une chanson forte et vigoureuse
Да знаш шта не зна душа драгој пружа, –
Savez-vous ce qu’une personne offre à l’être aimé –
На уста моја покуљаће тада
Pour ma bouche alors sortiront
Милосне речи и бокори ружа.  
Des paroles de grâce et des grappes de roses.
Да, песма моја биће моћна тада.
Oui, ma chanson sera puissante alors.

*

Песма младости, бурна као она,  
Chanson de la jeunesse, de tempête, comme elle,
Отмена, свежа, поносна, и врела,
Raffinée, fraîche, fière et passionnée,
И силна као многобројна звона
Et puissante comme d’innombrables cloches
Кад прослављају победника смела!  
Quand elles célèbrent le conquérant audacieux !
Отмена, свежа, поносна и врела. 
Raffinée, fraîche, fière et passionnée.

*

О, како ће се згранути од чуда
O combien surpris ils seront
Дремљиве ћифте и њихове жене
Les bourgeois et leurs épouses
Кад их из тешког, глупог сенка прене
Quand encore lourds de sommeil, se réveilleront
Свемоћна песма што продире свуда!
Cette chanson puissante imprégnant tout!
О, како ће се згранути од чуда!
O combien surpris ils seront !

*

Бедници једни што нам љубав крате,
Ces gens méprisables qui refusent que nous nous aimions,
Навикнути на отрцане фразе
Habitués à de banales platitudes
Којима лажу своје таште мазе 
Habitués aux tromperies, aux vanités
Касапски момци, каплари и ћате!
Garçons bouchers, petits caporaux, scribes !
Бедници једни што нам љубав крате!
Ces gens méprisables qui refusent que nous nous aimions !

*

И зајецаће сетне виолине
Et les violons mélancoliques joueront en pleurs
У свежу ноћ. И стаће песма ова.
Dans la fraîcheur de la nuit. Et finira cette chanson.
И кад, ко подсмех на ту срећу ташту,
Et quand, tel un rire moqueur brille
Весела зора на истоку сине,
Une joyeuse aube à l’est,
Са три свирача у црноме плашту
Avec trois joueurs en manteau noir
Поћи ћу – да ти сутра дођем снова!
J’y vais –  demain, je reviendrai !

 

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Божур – Милан Ракић Poème Serbe de Milan Rakić – LA PIVOINE DU KOSOVO

Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Божур

LA PIVOINE

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
Comme est belle cette nuit ! Regardez, partout,
С тополе, ‘раста, багрема и дуда, 
Peupliers, chênes, acacias et mûrier,
У млазевима златокосим пада 
Descente du ruisseau scintillant
Несуштаствена месечина. Сада,
Où le clair lune plonge. maintenant,

*

Над ливадама где трава мирише, 
Par les prairies où les odeurs émanent des herbes,
У расцветаним гранама, сврх њива
Les branches, les champs fleuris
Које се црне после бујне кише, 
Noirs après la pluie luxuriante,
Велика душа месечева снива.
Rêve la grande âme de la lune.

*

Све мирно, тајац. Ћути поље равно
Tout est calme. Silence. Le champ sans chant
Где некад паде за четама чета…
autrefois tombèrent les armées
– Из многе крви изникнуо давно,
Par tout ce sang versé il y a longtemps,
Црвен и плав, Косовом божур цвета…
Rouge et bleu, la pivoine du Kosovo fleurit … 

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Кондир – песма Милан Ракић Poème Serbe de Milan Rakić LE PICHET

Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезија
Српска књижевност

 

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Кондир

LE PICHET

 

Почуј, драга, речи искрене и јасне
Écoute, ma chère, ces mots sincères et clairs
Једне болне душе, твојој души присне, 
D’une âme tourmentée, ton intime âme ,
Пре но олуја стигне и гром страсни прасне,
Avant l‘orage, avant le tonnerre,
И немирно срце наједанпут свисне,
Et un cœur inquiet à terre,
Почуј ове песме узалудно страсне.
Enfin entends ces poèmes passionnés en vain.

*

Пре одсудног боја ја ти нисам дао
Avant le combat fatal je ne te donne 
Копрену, ни бурму, ни аздију, као 
Ni de voile, ni de bague, comme
Старински јунаци, по чему ћеш мене
Les anciens hérosni d’habits précieux
Поменути када стигне удес зао
Pour indiquer la présence du mal
И запиште деца и заплачу жене.
Quand les enfants crient, quand les femmes pleurent.

*

Сад на разбојишту лежи леш до леша.
A côté du mort se trouve un autre mort.
Племићи и себри. Лежи страшна смеса.
Noble et plèbe. La nuit tombe.
Ноћ се хвата. Само муња каткад блисне.
Des éclairs la nuit. Seule la foudre illumine parfois.
Непрегледна хрпа рањеника кисне…
Une masse infinie de corps blessés

*

Хоће ли ме наћи међу њима твоје
Vont-ils me retrouver parmi eux, tes
  Бистре очи, драга? Хоће л’ из кондира,
Yeux clairs, ma chère ? Doit-il tomber du pichet,
Ко претеча скромна вечитога мира, 
Comme un modeste appel à la paix éternelle,
Пасти кап на ране што зјапе и гноје?
Une goutte sur les plaies suppurantes ?
Хоће л’ пасти капља што болове спира?
Tomberont-elles les gouttes qui effaceront la douleur ?

*

Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне.
Je suis en attente. Personne en vue. La lumière s’amenuise.
Ноћ просипа таму у часове касне,
La nuit disperse les ténèbres vers la fin des heures,
Ни звезде на небу да за тренут блисне.
Pas une étoile dans le ciel, qu’une unique clarté.
 – Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне
Je suis en attente. Personne en vue. Des cris
Непрегледна хрпа рањеника кисне…
Des corps blessés en une masse infinie

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Milan Rakić Песнику Милан Ракић – Poème Serbe : AU POETE

Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезија
Српска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Песнику

 Le Poète en détresse William Hogarth 1736

Au Poète

Господ ти је дао светлу искру. Кресни,
Le Seigneur t’as donné une lumière sacrée.
И обасјај таму где песници живе,
Eclairant ces ténèbres où vivent les poètes,
Мајушности своје нека буду свесни.
Qu’ils soient informés de leur petitesse.

*

Сруши ко од шале, њихове олтаре
Que tombent leurs autels
И идоле многе којима се диве!
Et les idoles nombreuses qu’ils admirent !
Разби предрасуде и калупе старе!
Que se brisent leurs préjugés et leurs vieux modèles !

*

О размахни руком крепком, нек се крха
Balaie de ta puissante main, endommage
Стара трошна зграда од дна па до врха!
Le vieux bâtiment délabré de bas en haut!
Гони бедну браћу ко бура матрозе!
Comme leurs frères marins que chasse la tempête !

*

Нек застрепе, бедни! Нек у самртном страху,
Laisse-les trembler, ces misérables ! Laisse la peur mortelle,
Крстећи се, чују твоју песму плаху
Qu’en se signant, ils entendent ton chant puissant
Где грми крај њине сликоване прозе!
Comme rugira finalement leur prose versifiée !

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Далида песма Милан Ракић – Poème Serbe de Milan Rakić : DALIDA

Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезија
Српска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Далида

DALIDA

 

Ко печат сам те метнуо на срце
Et je te scelle sur mon cœur
И као печат на мишицу своју;
Et je te scelle sur ton bras ;
И све сам дао, и, по љутом боју,  
Je t’ai tout donné, et, fougueusement,
Хладнокрвно сам покопао мрце.
froidement j’enterre ce qui reste.

*

И душа моја није хтела знати
Non. Non mon âme ne veut pas savoir
За тајну грижу и осећај стида, 
Ton lourd secret et ton sentiment de honte,
Ни да л’ ћеш бити добра као мати,
Ni si tu seras bonne comme peut l’être une mère,
Или си стара, вечита Далида.
Ou si tu es l’antique, l’éternelle Dalida.

*

Владај над мојом душом, моћно дете,
Régne sur mon âme, puissant enfant,
Са расцветаним ружама у коси,
Avec ces roses qui fleurissent tes cheveux,
И власт нек твоју ништа не омете, 
Que ton action ne soit pas interrompue,
Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.
Ni douleur, ni larmes, ni mot demandant miséricorde.

*

У мојој души увек места има
En mon âme il y aura des lieux toujours
За пун заборав, за све што ће редом
Pour l’oubli intégral,  que tout ce qui va arriver
Навалити на мене као плима,
Bondisse sur moi comme la marée,
И све, због тебе, заменити бедом. 
Tout ce qui, par toi, sera misère.

*

Па што се плашиш и устежеш? Знам те!
Alors qu’est-ce qui te fais peur ? Qu’est-ce qui te fais hésiter ? Je te connais !
Царуј ко увек, царуј према себи,
Gouverne par ta seule volonté,
Ти, деспотице, што те вечно памте; 
Toi, le despote, afin qu’éternellement tu restes dans les mémoires ;
Да ниси таква- волео те не би’!
Si tu n’étais pas toi- je ne te voudrais pas !

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић
Milan Rakić

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić