NUIT D’HIVER – POEME SERBE DE MILAN RAKIC Зимска ноћ – Милан Ракић

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

Српски песник
Poète Serbe

Зимска ноћ

Nuit d’Hiver

*

Пало је иње. Ко сабласти беле, 
Du givre se colle. Spectres blancs,
 У танком велу као да се јеже, 
Sous un mince voile semblant se hérisser,
Снуждени стоје борови и јеле
les pins et les sapins sont affligés 
И опуштене зимзелена вреже. 
Et plient les feuillages persistants.

*

Водоскок смрзнут ћути, ко да снева.
La fontaine gelée silencieuse, rêvant.
Земља је пуна тајанствене страве;
Le pays est plein de cette terreur mystérieuse qui dort ;
Ко воштаница која догорева
Comme la cire fondant
У хладној соби, мртвацу крај главе,
Dans une chambre froide, veillant le mort,

*

Месец се гаси… Свуда небо сиње, 
La lune passe Dans le bleu azuré  du ciel,
И с голих грана каткад падне иње…
Et des branches nues tombe le gel

*

Ноћи, ледена ноћи, ја те волим,
Nuit, nuit glaciale, je t’aime,
Као што волим све кржљаве створе
Comme j’aime toutes les créatures en friche
Што самрт носе у грудима голим, 
Où dans leur poitrine nue la mort se niche,
И које тајне бољке дуго море,
Et que des maux secrets ravagent à long terme,

*

― Док тако тобом са бледих висина,
En toi si pâle comme la voute céleste,
 Ко предзнак тајних и кобних открића,
Découvertes 
mortelles et secrètes,
Безгласно струји хладна месечина
Silencieux, s’avance, le clair de lune glaçant
И болна благост умирућих бића…
Et la douceur douloureuse des êtres mourants

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić