ADAGIO (СЕРЕНАДА II – SERENADE- II) Милан Ракић – Poème de Milan Rakić

MILAN RAKIC
Србија Serbie
Српски текст
песма Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić

Traduction – Texte Bilingue
Превод – Двојезични текст


LITTERATURE SERBE

POESIE SERBE

Српски поезијаСрпска књижевност

Milan Rakić
Милан Ракић
 1876 – 1938

СЕРЕНАДА
II

Српски песник
Poète Serbe

СЕРЕНАДА  II SERENADE

ADAGIO

Задрхташе на стабљикама глатки 
Sur des tiges tressaillaient
Кринови редом, и душу му бону
Le lys et mon âme
Прелише зраци мистични и слатки: 
Inondés de doux rayons mystiques :
Појавила се драга на балкону.
Elle est apparue sur le balcon ; ma douce.

*

Чула си песму, драга, ал’ то није 
Tu as entendu la chanson, ma tendre, mais elle n’est plus
Весела песма некадашњих дана… 
Ce doux chant d’autrefois
О, да л’ осећаш да се у њој крије
Oh, que je sens qu’il cache
Несносни задах устојалих рана?
L’odeur insupportable d’anciennes blessures ?

*

О, да л’ разумеш, драга, страшну беду,
Oh, oui, comprends, mon aimée, ma terrible angoisse,
И осећаш ли невидљиве узе,
Et ne vois-tu pas la corde invisible,
Видиш ли кроз ноћ на лицу ми бледу 
Ne peux-tu voir à travers la nuit sur mon pâle visage
Крваве очи и стиснуте сузе?…
mes yeux de sang injectés et mes larmes séchées ?

**********************
Traduction Jacky Lavauzelle
ARTGITATO
**********************
Србија Serbie
Српски текст
песма
Милан Ракић

Milan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan RakićMilan Rakić